I remained too much inside my head
ended up losing my mind.

06.07.2017.

...

Čudo je jedno kako u toni ozbiljnih životnih problema mogu biti totalno zen, dok mi masa nekih sitnica iščupa živce iz petnih žila. Najčešće sama sebe nerviram jer sam se počela uklapat u obrazce ponašanja ljudi oko mene, mada opet kad skontaš - valjda je logičnije da se ti prilagodiš masi, nego da čekaš da se masa prilagodi tebi.

Inače ne volim davati zajedljive komentare, niti ironično provocirati nekoga, osim ako se ne radi o mojim prijateljima. Generalno me boli briga za nečije porijeklo, obrazovanje, ekonomski i socijalni status, ništa od toga ne predstavlja faktor na osnovu kojeg bih formirala mišljenje o pojedincu. Međutim, kada me pokušavaš bocnut nečim od gore nabrojanog, garantujem da ću ti uzvratiti. I garantujem da će te boljeti više nego mene. Zato što da tebi ništa od gore nabrojanog nije bitno, ne bi to uzimao kao osnov da me provociraš, jer ne bi vidio provokaciju u tome. Znači bitno ti je. Ne uzvraćam zato što me povrijedi provokacija, već zato što su mi obrazi vatreno crveni od okretanja tamo-vamo. Okreni drugi obraz. Okreni drugi obraz. E pa za malograđane poput tebe nema okretanja drugog obraza.

***

Možda je do hormona, ali tako bih se rado sada sklupčala uz neko krupno i snažno muško. Možda se moj biološki sat tek uključio.

Dobro, gdje su ti muškarci za kojima se umire?!
Zbog ovih mojih se tek nakratko živjelo.