I remained too much inside my head
ended up losing my mind.

27.07.2017.

Ne znam ..

Situacija na poslu je postala pomalo ... čudna.
Jedan je šaljiv, nasmijan, obazriv, dok drugi normalno razgovara sa mnom samo ukoliko ostanemo nasamo, ako je bilo ko u blizini redovno na sav glas viče kako sam mu dosadna, naporna i jedva čeka da prestanem raditi.

Ja i šaljivdžija riješavamo križaljke u slobodno vrijeme, slušamo muziku, zapalimo, odvojimo se malo pa razgovaramo, dok sa ovim mrgudom možeš pričati samo ako tapkaš oko njega i vagaš sva svoja pitanja i odgovore.

Večeras smo se ja i ovaj prvi zezali da ćemo se pobiti, pa smo se ko biva malo udarali šakama, znate ono, kofole. Mrgud je pospremao neke gluposti iako smo imali slobodno vrijeme.

- Kolegica: Dobro je vas dvoje, Ado (mrgud) će biti ljubomoran.
- Ado: De Amna dođi, ponesi ti ovo.
- Kolegica: Šta sam ja rekla, odmah joj je našao posao.

Danas smo zbog kiše morali zatvoriti sve, mi omladinci smo sjeli zajedno, nasuli sebi kafu, pripremili kolače, a on je umjesto da ostane da se druži sa nama, iako smo ga zvali, otišao kući. Kada se vrijeme popravilo vratio se.

- Što nisi ba osto s' nama?
- Iskreno da ti kažem, okrenuo se i pogledao čuje li ga neko, dokurčila si mi.

Ja sam mu samo okrenula leđa, oči su mi se napunile suzama skoro momentalno. Odavno nisam tako reagovala na slične stvari, iznenadilo me jer sam stvarno mislila da sam prevazišla to. Međutim, eto.

Nisam.

Btw. Šta sam blogerica skužila na sajmu knjiga ...