beats by dre cheap

nemam vremena za ništa

Već je par dana kako ne pijem lijekove, malo više od par dana. Bilo je užasno, još uvijek je užasno. Osim napada panike imam i one druge, apstinencijske krize.

Jedan potpis me djelio od odustajanja sa fakulteta, ali nisam odustala. Nemam ga čime platiti, ali biće valjda. Posao me slama i nemam vremena ni za šta.

- Vidio sam sa knjigovođom oko onog tvog ugovora sa studentskim.
- I?
- Ne može, to ne pije vode kod inspekcije.
- Pa dobro, tražite vi nekog drugog, ja ću vam do tad raditi.
- Ne može, ti ćeš radit, a ako dođe inspekcija nešto ćemo vidjet.
- Kazne su vam prevelike za rizik.
- Neka, ti ćeš da radiš pa kako god.

Nisam znala da sam rođena za fizičke poslove, uvijek sam mislila da je sva moja sposobnost u glavi. Ali eto.

Gazdin sin me nije mogao očima gledati prvi dan. Šta god da uradim, pogleda me kao da sam najsmotanija i najgluplja žena na dunjaluku. Ako progovorim, prevrće očima, ako ne progovorim, prevrće očima. Drugi dan mi se obratio ironično sa "Dobar dan" jer sam kasnila sa ispita. Pred kraj smjene me ponudio cigarom

- Kako se zoveš ti?
- Amna.
- A šta studiraš?
- Mašinstvo.
- I radiš ko mašina.
- De molim te ne zajebavaj me, nemam živaca.
- Ozbiljno ti kažem.

***

Sanjala sam te sinoć. Ne znam zašto sam tebe sanjala. Prala sam posuđe u tvojoj kuhinji, oko mene je trčala tvoja kćerkica a ti si upravo došao sa posla. Užasno je što to sanjam. Užasno je što mi uopšte to pada na pamet.

Ja sam se tog septembra, kad si me ostavio, drugi put rodila. Što rekla Zorka, jedina sam koja slavi dva rođendana. I ne znam što

Osećanja. O. Sećanja.
http://19801978.blogger.ba
13/09/2017 12:24